„Tako je tiho u ljudskoj nastambi. Spavaju u zimskoj noći i ne znajući da je Domaćin tamo.
Brojne sam zime vidio, što dođoše i minuše,
brojne sam ljude vidio, starce i mališe,
ali oni mene-nikada, pomisli Domaćin.“

„No tada počnu ludovati mali drveni ukrasi. Oni jako dobro znaju da se ne mogu slomiti, zato misle da mogu raditi što god im padne na pamet.“ (…)
„I tada svi odjednom primijete kako je lijepa postala jelka. Ukrasi se još neko vrijeme njišu na grančicama, malo podrhtavaju, no naposljetku umorno zaspu. Jer sutra je Božić!“

Slikovnica Ja koncipirana je tekstualno i grafički, kao dijalog odrasle žene i djevojčice.